Brunova filozofija beskonačnog svemira kao antiteza konačnim sistemima kosmologije
PDF

Ključne reči

Bruno
beskonačnost
geometrija
Kopernik
konačnost
sfera
univerzum

Apstrakt

U ovom radu, autor će prikazati filozofiju prirode (kosmologiju) Đordana Bruna, u kojoj se ideja ontologije beskonačnosti suprotstavlja shvatanju svemira kao konačnog, ili ograničenog sistema. Za početak, osvrnućemo se na Brunov stil i metodu, kao i uticaje koji su odredili smer njegovom mišljenju. Zatim, biće iznet Brunov stav po pitanju Kopernikove ideje heliocentizma, kao i razlozi koji su podstakli Bruna da kritikuje i prevaziđe Kopernikovu ideju. Jedan od bitnijih razloga koji je udaljio Bruna od Kopernika jeste razlika u poimanju veličine univerzuma. Bruno u kopernikanskoj ideji vidi ostatke tradicionalne nauke u pogledu metodskog pristupa, te će se srž Brunove kritike Kopernikovog učenja i onog sholastičkog odnositi na poimanje svemira kao ograničenog, tj. geometrijski uređenog. Geometrijska metoda, prema Brunu, ograničava svemir, te se postavlja pitanje prirode i smisla granice, kao i odnosa granice i praznine. Bruno će geometrijsku metodu zameniti tzv. prirodnom filozofijom čija je suština izražena u intuitivnom i spekulativnom sagledavanju opšteg ontološkog stava beskonačnosti. U poslednjem paragrafu će biti prikazana Brunova ontologija prirode kao struktura beskonačnog. Zaključak ili cilj rada odnosi se na sučeljavanje ograničenih sistema svemira i svemira kao beskonačnog prostranstva i izraza božanske moći.

https://doi.org/10.5281/zenodo.5721807
PDF
Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.