Сажетак
ЧЕТИРИ СОНЕТА
XXИ
Мисао је рођена сл'јепа, ал' мисао зна шта види.
Њезин опрезни додир расплиће облике од форме,
Но форма јој је ипак „ништа“, чије истинско „бити“
Тек проналази додир заблудјелим застором таме.
Но, одакуд, до из нагађаног призора, додир ће
Учит' нас да додир тек осјећај је близак и празан?
И како да пук додир, себи недовољан, досегне
Читав разум неког осјећаја - истином самом ткан?
