СОКРАТОВА ИРОНИЈА ПОРИЦАЊА ЗНАЊА

Сажетак

Апстракт: Традиционалне интерпретације хисторијском Сократу приписују најскромнију тврдњу препознавања властитог незнања. Трагајући за смислом Сократове тврдње о порицању знања сусрећемо се са проблемом Сократа, односно чињеницом да није писао своју филозофију, такође, са питањем разграничења Сократове од Платонове филозофије, затим са питањем смисла Сократове ироније порицања знања, ако је сам појам ироније доживио многобројне варијације кроз хисторију. У раду најприје разматрам који извор је плаузибилно консултирати у случају проблема Сократове ироније порицања знања. У првом дијелу рада представљени су различити приступи проблему Сократове ироније, приступи интерпретатора који распознају различита значења појма ироније кроз хисторију. Сократов амбигвитетан говор о могућности посједовања знања подстакао је многе интерпретаторе да се одлуче за једну солуцију: или да Сократ говори истину када пориче знање, или да се претвара, обмањује, односно на неки начин настоји прикрити своје знање. Међутим, постоје и тумачења у којима се распознају различите врсте знања у Сократовој епистемологији, што има за посљедицу разликовање знања која Сократ признаје од оног које негира.