Сажетак
Држава као теоријски, практични и полиморфан појам је обиљежила кључне историјске тренутке човјечанства, а већинским дијелом је била носилац догађаја који су садржани у тим епохама. Државе се рађају у конфликтима, настају из пуке потребе и представљају најгрђи, а уједно и најнеопходнији, вид организовања политичке заједнице. У античком периоду држава представља један недјељив и чињеничан ентитет, узвишен и племенит, коначни одраз човјековог бића у покушају да рационализује друштвене односе унутар себе и око себе. Тумачење државе као такве је изродило у Платону теорију државе као достижног идеала. Неоплатонизми, који су садржани у учењима хришћанске цркве, еугеничара и ауторитативних режима из „вијека идеологија“ су доспјели до наше садашњице. Идеална држава представља метафизичку категорију, а образложење за њен дуг животни вијек се налази у утопистичким дјелима прошлости и неразвијеној политичкој свијести садашњости.
