Сажетак
КУЋА ЗАЛАЗЕЋЕГ СУНЦА
Сунце се спустило на кров трошне куће,
Баш попут лопте што би је дјечаци шутирали,
И крвари: сиви цријепови заруменили
Као да се пурпурна ријека слила низ њих
Све до прозора, оних који не гледају вани,
Прозора који гледају само унутра.
А унутра нема више ничега, ништа да шушне,
Нити да протрче малехне ножице,
Ни осмјеха у драгане, ни лупкања лонцима,
Нити оних тихих звукова што их стеру жене.
