Сажетак
Критичко мишљење није самосталан наставни предмет у систему образовања средњих школа, него представља саставни дио, индиректно и директно, наставног плана и програма сличних наставних предмета. У овом раду ћемо истражити критичко мишљење у наставном плану и програму средњих школа – примјену, значај и домете аргументације и ефективне анализе интелектуалног апарата у средњошколском образовном процесу, те неопходну измјена будућих планова. Анализираћемо који предмети и до ког степена у ИБ програму Међународне матуре и националном програму средњих школа, садрже критичко мишљење, те колико се оно ослања на логику, односно филозофију као исходиште критичког мишљења. Разрадићемо тезу да критичко мишљење неправедно заузима непризнат положај у наставном процесу, те да је, у складу с тим, његов садржај распарчан, не само у садржају наставних планова и програма у наставном процесу, него и ван наставног процеса, као дио новинарске, медијске и информатичке праксе. Бранићемо тезу да је потребно извршити реформу средњошколског образовног процеса и уврстити самостални наставни предмет Критичко мишљење. Методе кориштене при одбрани ове тезе су анализа и индукција, те ћемо показати да су носиоци критичког мишљења најприје ученици и наставници, који када једном овладају овом вјештином, стичу способност за цијели живот.

