Сажетак
У раду се пропитује наводна комплементарност знаности и вјере у тумачењу стварности. Темељем релација неодређености за двије величине које карактеризирају истинитост знанствене односно, вјерске спознаје, показује се како све мања неодређеност знанствених, узрокује све већу дисперзију и магловитост вјерских спознаја.

